Preti nam pakao? Za ovo nimalo nismo spremni - poslednji put su stradale desetine miliona ljudi, a sledeći...

Kataklizmičke vulkanske erupcije su retke, ali neizbežne, a svet nije pripremljen za njih, upozorili su ovih dana naučnici u komentaru u časopisu Nature.

Tim autora iz Švajcarske, Francuske i Nemačke ističe da vlade ne bi trebalo da rade samo na zaustavljanju globalnog zagrevanja, nego i na pripremi za druge moguće ekstremne događaje s globalnim posledicama.

Poslednja je odnela na desetine miliona života

Kao ilustraciju za ono što bi se moglo dogoditi, i to s vrlo visokom verovatnošću već u ovom veku, autori navode veliku erupciju vulkana Tambore u Indoneziji 1815. Ona je direktno odnela oko 90.000 života, ali ukupan broj žrtava tog događaja mnogo je veći, prenosi Index.hr.

Naime, erupcija je pokrenula čitav niz klimatskih anomalija koje su trajale godinama. Severna hemisfera ohladila se za oko 1°C, a zapisi iz tog vremena govore da je u sledećoj godini izostalo leto.

Neuobičajeno hladno vreme proteglo se u Evropi i Severnoj Americi na 1817, što je dovelo do značajnog pada u poljoprivrednim prinosima i udvostručenja cena žitarica. To je pak uzrokovalo društvene nemire u brojnim zemljama poput Velike Britanije i Francuske, a SAD su doživele svoju prvu ekonomsku krizu.

U Indiji se vremenske prilike podstaknute erupcijom povezuju s epidemijom kolere koja je 1817. postala globalna pandemija. Procenjuje se da su od posledica erupcije u svetu umrle desetine miliona ljudi.

Nije pitanje hoće li, već kada

Svet je pošteđen erupcije sličnih razmera više od dva veka, međutim, treba imati na umu da nije pitanje hoće li se neka dogoditi, već kada, upozorava tim.

Geološki podaci iz vulkanskih naslaga nastalih u proteklih 60.000 godina sugerišu da je verovatnost da se erupcija sličnih razmera dogodi u ovom veku 1 prema 6, što je veoma mnogo.

Ovde treba imati na umu da Tambora nije jedan od 20 poznatih supervulkana. Njegova erupcija na lestvici vulkanskih erupcija, poznatoj kao indeks vulkanske eksplozivnosti (VEI), koja meri intenzitet zabeleženih erupcija na skali od 0 do 8, bila je 7. Erupcija najvišeg stepena mogla bi uzrokovati daleko ozbiljnije posledice. Mogla bi dovesti do ekstremnih klimatskih promena na duže razdoblje koje bi uticale na ceo svet, a verovatno bi uključivale migracije i ratne sukobe. Ali verovatnoća takvog događaja mnogo je manja - oko 1 prema 1.000.

Za poređenje, Vezuv, poznat po erupciji koja je uništila Pompeje, mogao bi najviše doseći VEI 6, a Etna VEI 5.

Vulkani su uzrokovali najveće izumiranje

Treba napomenuti da su sibirski trapi (stepeničasti vulkanski brežuljci nastali erupcijama), posljedica ogromne i dugotrajne vulkanske erupcije u kasnom paleozoiku pre 252 milijuna godina, uzrokovale najveće masovno izumiranje u istoriji Zemlje, poznato kao Permsko-trijasko izumiranje. Tokom miliona godina, ogromna količina lave i vulkanskih gasova, uključujući ugljen-dioksid i sumporne kombinacije, izazvala je globalne promene - zakiseljavanje okeana i smanjenje nivoa kiseonika. One su dovele do izumiranja oko 96% morskih vrsta i 70% kopnenih.

Štete u bilionima dolara

Prema ovogodišnjim procenama osiguravajuće kompanije Lloyd's, kada bi se erupcija slična onoj Tambore dogodila u sledećih pet godina, ekonomske posledice mogle bi dostići oko 3.6 biliona dolara (3.600.000.000.000) u prvoj godini, te oko 1.2 biliona u narednih nekoliko.

Sledeća erupcija razmera sličnih Tamborinoj dogodiće se u međusobno povezanijem svetu u kojem živi osam puta veća populacija nego 1815. godine.

Problem nesigurnosti

Tim u svom tekstu ističe da je jedan od problema to što naučnici u osnovnim crtama razumeju temeljne mehanizme uticaja vulkanizma na klimu, ali ne i sve pojedinosti.

Primera radi, sumpor-dioksid (SO2) koji se u erupcijama izbacuje u atmosferu stvara aerosole sulfata koji reflektuju Sunčevo zračenje i uzrokuju pad temperature na Zemlji koji može biti i do nekoliko stepeni Celzijusa.

Profesor petrologije na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu u Zagrebu Dražen Balen kaže da to hlađenje ovisi o brojnim činiocima kao što su količine izbačenih čestica, veličine čestica, mesto erupcije (u smislu geografske širine) kao i njena snaga, te struje vetrova.

"Posledice erupcije za lokalne padavine još je teže predvideti", dodaje. Tim zato predlaže tri koraka. Kao prvo, naučnici bi trebalo da povežu modele i geološke dokaze (npr. iz leda, stena, godova drveća) o prošlim klimama s istorijskim zapisima o vulkanskima aktivnostima.

U drugom koraku trebalo bi istražiti kako bi vulkansko hlađenje moglo delovati u kombinaciji s ljudskim uticajem na klimu. U trećem, naučnici, analitičari i donosioci politika trebalo bi da osmisle strategije za smanjenje posledica katastrofalne erupcije.

Povezivanje s klimatskim modelima

Istraživački tim posebno napominje da modeli posledica vulkanskih erupcija nisu uključeni u sadašnje klimatske modele koji predviđaju posledice globalnog zagrevanja. Upozoravaju da trenutno nemamo dovoljno podataka o tome što se zbivalo u istoriji. Sateliti su pratili emisije sulfata u erupciji filipinskog Pinatuba 1991, ali starije erupcije trebalo bi rekonstruisati na osnovu tragova vulkanskog pepela sačuvanog u ledu Antarktika i Grenlanda, a njihove klimatske posledice iz zapisa kao što su npr. godovi drveća.

Modeli mnogo variraju

Autori napominju da čak i za kataklizmu Tambore - koja je bila deset puta veća od Pinatuba - rekonstruisani nivoi sulfata u stratosferi variraju do 15 puta između različitih modela.

Hlađenje koje sledi takođe je teško predvideti. Na primer, pet masivnih erupcija koje su oslobodile najviše sumpora u poslednjih 1.500 godina uzrokovale su sličan nivo letnjeg pada temperature na severnoj hemisferi - oko 1-1.5°C tokom 2-3 godine - uprkos tome što su količine oslobođenog sumpora varirale tri puta.

Tim smatra da takve nedoslednosti proizlaze iz ograničenja u potpunom razumevanju životnog ciklusa aerosola.

Na primer, veće erupcije mogu izbaciti veće čestice, koje su manje delotvorne u raspršivanju zračenja i brže padaju iz stratosfere nego manje, što rezultira manjim hlađenjem. Uticaj vulkanizma na regionalne klimatske događaje, poput El Ninja i monsuna, takođe se slabo razume.

"Kako bi se popunile ove praznine, apelujemo na ulaganje međunarodnih napora u modeliranje, kao što je projekat Volcanic Forcings Model Intercomparison Project, radi istraživanja ograničavajućih faktora", poručuju autori.

Vulkansko hlađenje u toplijem svetu

U tekstu se nadalje tumači da nam modeliranje prošlih erupcija može mnogo otkriti, ali da će se u toplem svetu mnogi fizički i hemijski procesi u atmosferi, okeanima i na kopnu promeniti.

Na primer, globalno zagrevanje zagreva niže slojeve atmosfere, dok hladi stratosferu. Promena atmosferskih slojeva uticaće na širenje i visinu do koje se vulkanski oblaci uzdižu. Promene u obrascima cirkulacije u atmosferi takođe će uticati na širenje aerosola, a nepoznanica su i mogući uticaji na okeane i termoklinu.

Balen kaže da je za vulkane tipično da ne ubijaju samo na licu mesta, nego i kasnijim posledicama.

"Mnogo više ljudi umrlo je od gladi zbog efekta kontaminacije, promene klime i sl. nego od same erupcije", tumači Balen.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)